Особље у 58 универзитета широм земље гласали су за штрајк ове године. Сада, као сат, исти вицеканцелари који су своје време трошили на шестоцифрене плате надгледајући погоршану кризу менталног здравља, музујући хиљаде студената у школарини и плаћању смештаја заражених пацовима, сада се претварају да им је стало до вас.
Свака идеја да је менаџменту универзитета стало до вас или вашег благостања није ништа друго до разрађена фасада.Руководство универзитета је увек ужасно третирало студенте, очигледно нас гледајући као ништа друго до готовинске краве за пуњење универзитетских џепова, али обично особље мора да ради за ове профитне институције.
Како сада стоји, особље универзитета је спремно да види а 35 одсто смањен на њихове пензије поврх а 20 посто пад реалних плата од 2009. У међувремену, неки универзитети запошљавају скоро половина њихових наставника на несигурним уговорима, презапослени, недовољно плаћени и без одговарајуће сигурности посла.
Ако су универзитетски менаџменти заиста толико разочарани штрајковима, онда је добро да су они ти који имају моћ да их окончају, пристанком на молбе особља и синдиката за поштену плату и услове рада.
Ипак, истина је да неће. Уместо тога, чини се да менаџмент универзитета жели да окрене студенте против оних људи који су нас све подржавали током пандемије и даље.
Оно што куца срце наших кампуса нису дебели вицеканцелари који се пријају Торијевцима. То је обично особље и студенти. Наши уни- једи знају да су без нас ништа. Зато наизглед желе да нас поделе.
Прошле године су студенти у штрајку за изнајмљивање узвратили и скоро победили 140 милиона фунти у попустима на кирију на 64 универзитета. Унисима је било непријатно и они су се уплашили. Уплашили су се да смо победили и сада желе да се постарају да их више нико не победи.
Борбе студената и особља имају исте непријатеље у менаџменту и влади. Директор УЦУ Џо Грејди каже: Наши услови рада су ваши услови за учење. Али Унис знају да смо слабији ако нас деле и покушавају да нас супротставе.
После универзитетског искуства које су многи од нас имали, оправдано је осећати се фрустрирано претњом штрајковима, али колико год се претварали другачије, они који имају моћ да све ово зауставе су они на самом врху.
Они желе да се љутите на своје особље, желе да мрзите људе који се боре за своја радна права и услове. Али нико не жели да штрајкује. Људи штрајкују јер немају другог избора. Док постоје предавачи живећи у шаторима и половина особља универзитета показује знаке депресије , проректори одбијају да делују, да побољшају егзистенцију особља које своје животе посвећује нашем образовању.
Када се штрајкови догоде, немојте радити онако како то желе вицеканцелари милионери или торијевска влада. Не окрећите се људима који су дали све од себе за вас. Подржите своје особље, покажите им исту солидарност коју су показали студентима током пандемије и усмерите свој бес на исте људе који нас искоришћавају.
Повезане приче које препоручује овај писац:
• Особље објашњава зашто би требало да подржите планиране штрајкове
• 89 одсто студената криви „универзитетски менаџмент“ а не „особље“ за предстојеће штрајкове
